Fluent Fiction - Serbian: Whispers of Poetry: A Winter Night at the Library
Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:
fluentfiction.com/sr/episode/2025-01-13-08-38-19-sr
Story Transcript:
Sr: Снег је тихо прекривао град, док су се светла улице огледала у прозорима библиотеке.
En: Snow quietly blanketed the city, as the streetlights reflected in the library windows.
Sr: Универзитетска библиотека је била права оаза мира у зимском хаосу.
En: The university library was a real oasis of peace in the winter chaos.
Sr: Велике столове је красила успавана атмосфера, јер су већина студената били заузети славама за православну Нову годину.
En: Large tables were adorned with a sleepy atmosphere, as most students were preoccupied with celebrations for the Pravoslavna Nova godina.
Sr: Јован, студент историје, увек је био вредан.
En: Jovan, a history student, was always diligent.
Sr: Али изнутра, имао је тајну љубав према поезији коју није делио ни са ким.
En: But inside, he harbored a secret love for poetry that he shared with no one.
Sr: Седећи сам, одлучио је да празнике проведе у библиотеку, у нади да пронађе мало тишине и мира.
En: Sitting alone, he decided to spend the holidays at the library, hoping to find a bit of silence and peace.
Sr: Хтео је да се усредсреди на испите који су му били важни.
En: He wanted to focus on his exams, which were important to him.
Sr: Мила, студенткиња уметности, имала је своје битке.
En: Mila, an art student, had her own struggles.
Sr: Њен финални пројекат је захтевао инспирацију и мир, нешто што није могла наћи међу пријатељима.
En: Her final project required inspiration and tranquility, something she couldn't find among friends.
Sr: Одлучила је да се повуче у библиотеку, надајући се да ће њена креативност процветати у тишини овог места.
En: She decided to retreat to the library, hoping that her creativity would blossom in the silence of this place.
Sr: Док је ноћ одмицала, Јован и Мила су се нашли седећи за истим столом, сваки уроњен у своје књиге и мисли.
En: As the night went on, Jovan and Mila found themselves sitting at the same table, each immersed in their books and thoughts.
Sr: Звук страница и повремени звукови удаљених сауговорника били су једини звукови који су допирали до њих.
En: The sound of turning pages and occasional sounds of distant conversations were the only noises reaching them.
Sr: У тренутку када је Јован устао да оде до полица с књигама, својом немарношћу оставио је отворену свеску са песмама.
En: In a moment when Jovan got up to go to the book shelves, he carelessly left open a notebook with poems.
Sr: Радознала, Мила је погледала унутра и прочитала неколико стихова.
En: Curious, Mila looked inside and read a few verses.
Sr: Осетила је топлину у тим речима и видела неочекивану дубину.
En: She felt warmth in those words and saw an unexpected depth.
Sr: Када се Јован вратио, приметио је да је Мила читала његове песме.
En: When Jovan returned, he noticed that Mila had been reading his poems.
Sr: Лице му је поцрвенело од стида, али Мила је погледала у њега с осмехом.
En: His face flushed with embarrassment, but Mila looked at him with a smile.
Sr: "Прелепе су," рекла је, са искреним дивљењем у гласу.
En: "They are beautiful," she said, with genuine admiration in her voice.
Sr: У том тренутку, у месту које им је пружало бекство, пронашли су заједничку нит.
En: In that moment, in a place that offered them escape, they found a common thread.
Sr: Разговарали су, упознајући једно друго на нове и...