Fluent Fiction - Serbian: Love Blossoms in the Chill of Kalemegdan Park
Find the full episode transcript, vocabulary words, and more:
fluentfiction.com/sr/episode/2025-02-15-23-34-01-sr
Story Transcript:
Sr: Светлана је шетала кроз Кaлемегдан парк, држећи пикник корпу у руци.
En: Svetlana was walking through Kalemegdan Park, holding a picnic basket in her hand.
Sr: Била је Валентиново, посебан дан за трошење са оним кога ти срце воли.
En: It was Valentine's Day, a special day to spend with the one your heart loves.
Sr: Зимски ветар је још увек носио хладноћу, али сунце се већ играло са првим зрацима пролећа.
En: The winter wind still carried a chill, but the sun was already playing with the first rays of spring.
Sr: Снег је већином нестао, остајући за собом гологране дрвеће и мекани травнати тепих испод.
En: Most of the snow had disappeared, leaving behind bare trees and a soft grassy carpet beneath.
Sr: Милош је седео на клупи чекајући.
En: Miloš was sitting on a bench waiting.
Sr: Као музичар, он је често био у својим мислима, маштајући о великој сцени на којој би једног дана свирао.
En: As a musician, he often found himself lost in thought, dreaming about the big stage on which he would one day perform.
Sr: Видео је Светлану како му прилази и махнуо јој са осмехом.
En: He saw Svetlana approaching him and waved with a smile.
Sr: Његова насмешена личност увек јој је олакшавала дане.
En: His cheerful personality always brightened her days.
Sr: "Здраво, Милоше," рекла је Светлана, седајући поред њега.
En: "Hello, Miloše," Svetlana said, sitting down next to him.
Sr: "Понела сам нешто хране за нас."
En: "I brought some food for us."
Sr: "Сјајно! Увек си знала како да ме угодиш," одговорио је Милош, узимајући сендвич из корпе.
En: "Great! You always knew how to please me," replied Miloš, taking a sandwich from the basket.
Sr: "Зима полако одлази, али још увек је прохладно."
En: "Winter is slowly leaving, but it's still chilly."
Sr: Док су делили оброк, Светлана је вршила у уму планове за разговор.
En: As they shared the meal, Svetlana was planning a conversation in her mind.
Sr: Желела је да му исприча о осећањима која је развила према њему.
En: She wanted to tell him about the feelings she had developed for him.
Sr: Али страх је увек био ту—непознато шта ће Милош рећи, страх од одбијања и, можда најтеже, неизвесност о будућности.
En: But fear was always there—the unknown of what Miloš would say, fear of rejection, and perhaps most difficult, the uncertainty about the future.
Sr: "Милоше," почела је полако, "желим ти нешто рећи."
En: "Miloše," she began slowly, "I want to tell you something."
Sr: Гледао је у очи, очекујући наставак.
En: He looked into her eyes, expecting her to continue.
Sr: Светлана је узела дубок удах, осећајући топлину која јој се ширила грудима.
En: Svetlana took a deep breath, feeling a warmth spreading through her chest.
Sr: "Значиш ми више него што мислиш," рекла је коначно.
En: "You mean more to me than you think," she finally said.
Sr: "Осећам нешто посебно према теби."
En: "I feel something special for you."
Sr: Милош је остао изненађен, и за тренутак је ћутао.
En: Miloš was surprised and was silent for a moment.
Sr: Светлана је наслутила пар тренутака напрегнутог ишчекивања.
En: Svetlana sensed a few moments of tense anticipation.
Sr: "Светлана," Милош је најзад проговорио, "и ја сам те заволео.
En: "Svetlana," Miloš finally spoke, "I have fallen for you too.
Sr: Заиста си...